~ Nova Pazova ~

Нова Пазова је насеље у општини Стара Пазова у Сремском округу 25 km северно од Београда. Према попису из 2002. било је 18214 становника (према попису из 1991. било је 16016 становника). Нова Пазова је позната по развијеној тзв. малој привреди, тачније малим самосталним занатским радњама које су се отварале још у старој Југославији средином 50-их година.


Нова Пазова има инфраструктурно уређену индустријску зону која има веома занимљив положај јер се налази на магистралном путу Београд-Нови Сад, поред ње пролази железничка пруга, а у њеној близини је и аутопут М-35. У старопазовачкој општини, Нова Пазова је друга по величини, а такође и насеље са изузетно малим атаром, свега 17,89km². Овде је 1981. године живело 15.488 становника или 865.7 становника на km². Аритметичка густина насељености је девет пута већа од покрајинског просека. Атар Нове Пазове граничи се на северу са атаром Старих Бановаца, на истоку са атаром Нових Бановаца, на југу са атаром Батајнице и на западу са атаром Војке.


Нова Пазова је настала 1790. године када је на пустару јужно од Старе Пазове досељено 882 колониста из Немачке који су данас познати под називом подунавске Швабе. После пораза Немачке они су се трајно населили на просторе Немачке.




Нова Пазова је првобитно била на раскрсници две улице. Улице су се секле под правим углом, биле су широке и праве, док су плацеви били једнаки, а распоред објеката је био исти. Таква је била главна улица и област десно од главне улице.



Нова Пазова у данашњем етничком саставу је настала после Другог светског рата досељавањем становника из ратом опустошених области тадашње Југославије, највише из Далмације, Лике, Босне и Херцеговине и других крајева. То су били најчешће они који су остали у рату без крова над главом. После Другог светског рата Нова Пазова је била напуштено место, а ту су пре и за време рата живели становници немачке националности који су са повлачењем немачких трупа отишли пут Немачке и тамо се трајно настанили.



Нова Пазова је месна заједница општине Стара Пазова, до 1958. године Нова Пазова је била општина, али је тадашњом променом система локалне самоуправе дошло до укрупњавања општина, чиме је Нова Пазова изгубила статус општине. Данас у Новој Пазови се све више појављује идеја за потребом поновног добијања статуса општине и то свакако има утемељење како у привредној снази овог сремског насеља тако и броју становника који бележи позитивну стопу прираштаја последњих година.

У насељу Нова Пазова живи 14357 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (36,4 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 5494 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.


Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

У самој индустријској зони је смештено неких 70-так привредних објеката који запошљавају неколико хиљада радника. Добар део новопазовачке привреде је смештен у самом насељу где су власници тих привредних субјеката у оквиру породичних имања подигли своје привредне објекте. Има око 1.600 самосталних радњи и око 400 предузећа.

Prvi dani u Filoloskoj gimnaziji. ;)

I-3 na okupu. :)

Ja, Pavle, Katarina, Marija, Jelena i Milica Knezevic
[redosled odozgo na dole, sleva na desno :)]

Bogdan i Nur

Tina i Nur

Uros i Mila [u nekoj ne bas normalnoj pozi :D]

Tina, ja i Mila

Uros, Nur i Nevena

Dragana i Tina :D

Na hemiji :)

Na muzickom :)

Evo me nazad! :)

Posle duzeg vremena neaktivnosti na blogu, evo mene nazad! :D
Zeleo bih da napomenem da sada, zbog mnogobrojnih skolskih obaveza, necu biti tako cesto aktivan na blogu kao ranije. Voleo bih da mogu cesce da azuriram blog, ali zbog obaveza u Filoloskoj, moci cu da blogujem svega jednom do dvaput nedeljno.

Srecna nova skolska godina [sa zakasnjenjem]! :)

With love,
Milovan ^_^

:*

Mama, srecan rodjendan! :) <3

Mislim da uskoro pocinje moj najlepsi period zivota.

Za nedelju i po dana je 1. septembar [dan zalosti u osnovnim i srednjim skolama sirom Srbije]. U mom slucaju, to je starting a new life - naime, to ce biti moj prvi dan u Filoloskoj gimnaziji. Ne mogu da docekam taj dan [znam da ce me neki 'frajeri' koji skolu mrze iz dubine duse smartati freak-om - ali, tako je. Hocu sto pre u skolu]. Konacno sam se oslobodio sredine u kojoj nisam bio prihvacen, u kojoj nisam mogao da se oslobodim, da budem ono sto jesam. Konacno sam se otarasio nekolicine intelektualno neizivljenih morona koji su mi sedeli na grbaci proteklih 8 godina. Mozda je i u meni cucao problem. Mozda previse pokusavam da budem dobar i ljubazan prema svakome, dok ni od koga ne dobijam cak ni najobicnije hvala. Mozda su svi ti gorepomenuti moroni iskoristili moju dobrotu da bi me na najlaksi nacin unistili. O, da, osnovna skola je bila pravi pakao za mene.

Hvala Bogu, pa toga nece biti u Filoloskoj gimnaziji [bar se nadam da nece]. Vec sam upoznao sve drugove iz svog razreda, i primetio sam da su na neki nacin svi slicni meni, sto je odlicno. Skoro svi volimo iste stvari, i imamo slican nacin razmisljanja. Mislim da cemo svi biti slozni, i da cemo se svi savrseno nadopunjavati. Mozda za nekog zvuci previse idealno, ali, za mene je to ostvarenje sna.

Secam se da sam negde na pocetku drugog polugodista VIII razreda imao toliko problema sa svojim [sada vec] bivsim odeljenjem. Vise nikom nije odgovarao nacin mog zivota, mog razmisljanja. U jednom trenutku sam i razmisljao da promenim skolu. Medjutim, kako u mom gradu vise ne postoji nijedna druga skola, ostala mi je samo jos jedna opcija: da porazgovaram sa nekom osobom pogodnom za ovakve stvari. Ali, to nisu bili pedagog ili psiholog. Violeta, moja profesorka gradjanskog vaspitanja, izgovorila je recenicu zbog koje cu joj se zahvaljivati do nebesa kada je sledeci put budem sreo. Recenica je glasila: "Samo ti nemoj da se sekiras zbog ostalih. Ti samo budi onakav kakav jesi. Zavrsices osnovnu, upisaces zeljenu srednju skolu, i naci ces se u masi ljudi slicnih tebi. Znam iz licnog iskustva. Gotovo sam sigurna da ce biti tako". To mi je nekako bio glavni motiv za upisivanje Filoloske gimnazije [naravno, osim toga sto obozavam strane jezike, i ucim matematiku samo prve dve godine. :)] To ja volim da zovem 'osnovna ljudska potreba da se prilagodi sredini u kojoj zivi'.

Neko od vas ce mi definitivno ostaviti komentar da je sve ovo sto sam napisao cista glupost. Da budemo iskreni, bas me briga. Nekako sam samo hteo da iznesem ono sto mi je trenutno na umu. I sad mi je veoma lakse. Ozbiljno.

"Rekla je da u mojoj glavi cuje gitare i bubnjeve..."

Sinoc sam bio na koncertu Kikija Lesendrica & Pilota, naravno, sa mojim [ludim] drugaricama: Nikolinom i Gordanom. Gordana je povela sa sobom i [ludu] drugaricu Sandru, a Sandra svoju [ludu] sestru Andjelu. Pa, cim smo svi pomalo ludi, mozete da zamislite kako nam je bilo. :)
Prvo iznenadjenje [pozitivno] koje me je docekalo, jeste - imali smo besplatan prevoz! Ajaaaaa radosti... :D
[Naravno, plan je bio da se vratimo istim tim besplatnim prevozom - koji je bio u 12 sati - ali, ove ludace su htele da se vratimo ranije (ne znam samo zbog cega?!), tako da sam se vratio kuci u pola 12, i to za 70 dinara. Al' dobro, nema veze. Kakvi smo, mogli smo uopste da se ne vratimo.]
Koncert je bio solidan. Ako ne racunamo smaranje nekog-tamo-benda, koje je trajalo pola sata, Kiki i Piloti su svirali sat vremena. Najveca greska im je bila sto nisu svirali pesmu "Zaboravljeni", na koju bi definitivno svi otkinuli. Naravno, atrakcija je i dalje bila: "Svet je lep kada sanjamo, kada sanjamo, hajde zajedno da sanjamo..."
Sve u svemu bilo je ludo & nezaboravno. A kako bi drugacije moglo biti? Ipak je to Kiki Lesendric! :)

Sicilia amore. :)

Juce mi se brat vratio iz Italije. Tacnije sa Sicilije. Vec sa vrata je poceo da prepricava svoje utiske. Pricao je da je od celokupnih 15 dana, koliko je proveo na Siciliji, samo dve veceri imao koncerte [a vi cete se zapitati: koje sad koncerte?, a ja cu vam reci da je moj bata isao na Siciliju sa svojim folklornim ansamblom. :)]. Ostalih 13 dana su se kupali na plazi u San Marinu. Kad sam to cuo, pozeleo sam da umrem od muke. Ja, koji od svog rodjenja nisam nijednom [a sad cu i da podvucem, znaci, nijednom] nisam otisao na more, doziveo sam da se moj bata vec treci put u svom zivotu kupa na plazama. Prvi put u Budvi, zatim u Pefkohoriju u Grckoj, i sad u San Marinu. Mamac me tesi da cemo sledece godine ici ona i ja na more. Ako, ako. :D

Medjutim, moj dragi buraz mi je kupio majicu. I to kakvu majicu. Belu majicu sa slikom svetloplavih starki na njoj. Kud ces boljeg poklona od ovog?? Ja sam mu, jadan, poklonio drvenu kasiku koju sam kupio u Rusiji. Al' dobro. Po njegovom izrazu lica videlo se da mu je bilo drago. Mamcu je uzeo teglicu dzema sa Etne [da, bili su i na Etni! :D]. Sebi je uzeo pikslu na kojoj je naslikan vulkan i pise Etna. Calcu je uzeo sorc & pakovanje duvana. I tako. Svi su bili srecni, a najvaznije je da je on zadovoljan.

I, da. Moj bata sada ima devojku. Jednu drugaricu iz ansambla. Da li ce mu to mozda biti najlepsa uspomena iz Italije? Ne znam... pitajte njega. ;)

VIII-6 [bivse] :) Volim vas :*

Jos slika iz Moskve! :)

U muzeju Игрушки, farbam drvenu lutku. ;)

Александровский парк
[i 2 budale koje su nam upale u kadar. :D]

U poseti kompleksu Царицыно

Ispred GUM-a... Aaaaaa... :)

Velicanstveni Царь-Колокол

Domaci zadatak: skupljati novac & otici u Moskvu.
Jer ovaj grad, jednostavno, morate da posetite. Bar jednom. ;)

In the middle of nowhere...

Da li ce neko da me voli ili mrzi, to uopste nije moj problem.

Jedino sto imam da vam kazem jeste da se ja uopste ne pretvaram. Ja sam takav kakav sam. Ne volim da glumim neku drugu osobu, a da budemo iskreni, cemu to? Svako se, pre ili kasnije, otkrije kakav je u sustini.
Guram svoj fazon, svoj stav, svoja misljenja. Ne trudim se da budem kao neko drugi. Trudim se da budem 100% svoj, a da li ce se to nekom svideti ili ne, to me ne zanima.

Vec duze vreme sam u svadji sa svetom oko sebe, jer niko ne prihvata nacin na koji ja zivim. Samo moji najbolji prijatelji su me prihvatili onakvog kakav zaista jesam, i na tome sam im neizmerno zahvalan. Oni vrlo dobro znaju da ja volim da budem direktan u odnosima sa drugim ljudima. A mnogi se toga plase. Onaj ko 'na kvarno' dobije moje poverenje i prijateljstvo, a posle se pokaze u sasvim drugacijem svetlu, moze da se spakuje, i da zauvek otputuje iz mog zivota. I nikad nece moci da se vrati natrag.

Bolje je da mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam. Tacka.

Zivot je lep.

Cisto da se zna, ove fotografije su moje remek-delo. :)

Deca koja nose cipele br. 45 mogla bi vec da stanu na svoje noge, to nije mali oslonac.
Dusko Radovic

Zivot je kao knjiga. Uvek se u nju dopisuju neki novi momenti.
Jedina razlika je ta, sto kod knjige uvek mozes da se vratis na prethodne stranice,
dok u zivotu nikad ne mozes da se vratis na prosle trenutke.

Domovina, to nije mrtva gruda
Koja nas gvozdenom rukom veze,
To je ljubav za oblak sto plovi ovuda,
Za pesmu sto se ovde razleze.
Dusan Vasiljev

When I was a child, I spoke as a child, I understood as a child, I thought as a child.
But when I became a man, I put childish things away.

Всё самое красивое в моей жизни произошло в Московии // Sve najlepse u mom zivotu desilo se u Moskoviji

Kad se setim, suza krene...

3 najlepse nedelje mog zivota. A kao da je proslo samo 3 dana. :(
Nisam ni slutio da ce mi Moskovija ovoliko nedostajati. Nedostaju mi ljudi koje sam tamo sreo. Nedostaje mi ceo 18 отряд, neverovatno harizmaticne & veoma pozitivne osobe [Mrzi me da imenujem svakoga ponaosob, uglavnom, o svima njima mislim sve najbolje]. Nedostaju mi вожатые. Nedostaje mi ekipa iz moje delegacije [btw, zasto niste dosli na cas delegacije danas u 2?! Hahaha... :D] Nedostaje mi luda voditeljka Viktorija, koja uvek, svojim uvrnutim glasom, govori: "Добрый вечер, Московия! /Dobro vece, Moskovijo!/" Nedostaje mi Nadezda Borisovna, hahaha... :)

Nedostaje mi Moskva. Nedostaje mi Красная площадь. Nedostaje mi Кремль. Nedostaje mi Храм Христа Спасителя. Nedostaje mi Сергиев посад.

Nedostaje mi da gledam Dashu i Lizu svako vece kako igraju stoni tenis. ;) Nedostaje mi da gledam Tamaru i Rahmana kako se vole. Nedostaje mi Rudolf sa svojim neverovatno cool idejama. Nedostaje mi ekipa iz skolice [ali mi uopste nece nedostajati uciteljica Lesa Nikolajevna, hehehe... ;)]. Nedostaje mi onaj debilozan mostic [koji izgleda debilozno zbog toga sto nigde unaokolo nema ni reke, ni potoka... samo sitni kamencici (!)]. Nedostaje mi slatka mala Kineskinja, koja se uvek nasmesi kada me vidi. Nedostaje mi borsc koji su sluzili u trpezariji. :D

Uhhhh... Ima jos dosta o Moskoviji da se kaze. Ali, za sada cu da stavim samo
to be continued.

Delegacija Srbije u Moskvi

Na otvaranju Medjunarodne letnje skole u Moskoviji

Hehehehe... :D

Sertifikat o zavrsenoj letnjoj skoli ruskog jezika u Moskoviji [i, naravno, glasi na moje ime ;)]

Start!

Hmmm. Ovaj blog i nije stvar koju sam imao u svom dugorocnom zivotnom planu.
Al' nema veze. Navici cu se. :)
Srecno sa citanjem. :D