Sunrise

понедељак, 9. август 2010.

VIII-6 [bivse] :) Volim vas :*

недеља, 8. август 2010.

Jos slika iz Moskve! :)

U muzeju Игрушки, farbam drvenu lutku. ;)

Александровский парк
[i 2 budale koje su nam upale u kadar. :D]

U poseti kompleksu Царицыно

Ispred GUM-a... Aaaaaa... :)

Velicanstveni Царь-Колокол

Domaci zadatak: skupljati novac & otici u Moskvu.
Jer ovaj grad, jednostavno, morate da posetite. Bar jednom. ;)

субота, 7. август 2010.

Da li ce neko da me voli ili mrzi, to uopste nije moj problem.

Jedino sto imam da vam kazem jeste da se ja uopste ne pretvaram. Ja sam takav kakav sam. Ne volim da glumim neku drugu osobu, a da budemo iskreni, cemu to? Svako se, pre ili kasnije, otkrije kakav je u sustini.
Guram svoj fazon, svoj stav, svoja misljenja. Ne trudim se da budem kao neko drugi. Trudim se da budem 100% svoj, a da li ce se to nekom svideti ili ne, to me ne zanima.

Vec duze vreme sam u svadji sa svetom oko sebe, jer niko ne prihvata nacin na koji ja zivim. Samo moji najbolji prijatelji su me prihvatili onakvog kakav zaista jesam, i na tome sam im neizmerno zahvalan. Oni vrlo dobro znaju da ja volim da budem direktan u odnosima sa drugim ljudima. A mnogi se toga plase. Onaj ko 'na kvarno' dobije moje poverenje i prijateljstvo, a posle se pokaze u sasvim drugacijem svetlu, moze da se spakuje, i da zauvek otputuje iz mog zivota. I nikad nece moci da se vrati natrag.

Bolje je da mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam. Tacka.

петак, 6. август 2010.

Zivot je lep.

Cisto da se zna, ove fotografije su moje remek-delo. :)

Deca koja nose cipele br. 45 mogla bi vec da stanu na svoje noge, to nije mali oslonac.
Dusko Radovic

Zivot je kao knjiga. Uvek se u nju dopisuju neki novi momenti.
Jedina razlika je ta, sto kod knjige uvek mozes da se vratis na prethodne stranice,
dok u zivotu nikad ne mozes da se vratis na prosle trenutke.

Domovina, to nije mrtva gruda
Koja nas gvozdenom rukom veze,
To je ljubav za oblak sto plovi ovuda,
Za pesmu sto se ovde razleze.
Dusan Vasiljev

When I was a child, I spoke as a child, I understood as a child, I thought as a child.
But when I became a man, I put childish things away.

четвртак, 5. август 2010.

Всё самое красивое в моей жизни произошло в Московии // Sve najlepse u mom zivotu desilo se u Moskoviji

Kad se setim, suza krene...

3 najlepse nedelje mog zivota. A kao da je proslo samo 3 dana. :(
Nisam ni slutio da ce mi Moskovija ovoliko nedostajati. Nedostaju mi ljudi koje sam tamo sreo. Nedostaje mi ceo 18 отряд, neverovatno harizmaticne & veoma pozitivne osobe [Mrzi me da imenujem svakoga ponaosob, uglavnom, o svima njima mislim sve najbolje]. Nedostaju mi вожатые. Nedostaje mi ekipa iz moje delegacije [btw, zasto niste dosli na cas delegacije danas u 2?! Hahaha... :D] Nedostaje mi luda voditeljka Viktorija, koja uvek, svojim uvrnutim glasom, govori: "Добрый вечер, Московия! /Dobro vece, Moskovijo!/" Nedostaje mi Nadezda Borisovna, hahaha... :)

Nedostaje mi Moskva. Nedostaje mi Красная площадь. Nedostaje mi Кремль. Nedostaje mi Храм Христа Спасителя. Nedostaje mi Сергиев посад.

Nedostaje mi da gledam Dashu i Lizu svako vece kako igraju stoni tenis. ;) Nedostaje mi da gledam Tamaru i Rahmana kako se vole. Nedostaje mi Rudolf sa svojim neverovatno cool idejama. Nedostaje mi ekipa iz skolice [ali mi uopste nece nedostajati uciteljica Lesa Nikolajevna, hehehe... ;)]. Nedostaje mi onaj debilozan mostic [koji izgleda debilozno zbog toga sto nigde unaokolo nema ni reke, ni potoka... samo sitni kamencici (!)]. Nedostaje mi slatka mala Kineskinja, koja se uvek nasmesi kada me vidi. Nedostaje mi borsc koji su sluzili u trpezariji. :D

Uhhhh... Ima jos dosta o Moskoviji da se kaze. Ali, za sada cu da stavim samo
to be continued.